Општина Жабаљ - Историографија

Општина Жабаљ - Историографија

Подручје општине Жабаљ насељено је у континуитету од млађег каменог доба до данас. О томе сведоче бројни насеобински комплекси лоцирани углавном на високим терасама старе обале Тисе, Јегричке и Мале баре. Једни крај других ситуирани су остаци несеља из неолите, бронзаног и гвозденог доба.

Данашња насеља општине Жабаљ први пут се помињу још у средњем веку када је овим простором управљала средњовековна Краљевина Угарска. Након Мохачке битке 1526. године у којој је војска турског султана Сулејмана Величанственог поразила угарску војску и заузела највећи део средњовековне Угарске простор данашње општине Жабаљ припадао је Тителској нахији, тј. општини у турском административном систему.

Период турске владавине у Бачкој се завршио 1699. године након мира у Сремским Карловцима којим је окончан Велики Бечки рат. Током тог рата близу тадашњег Жабља пролазио је чувени војсковђа Еуген Савојски који је командовао хабзбуршком војском у њеним великим победама над турском војском.Те победе су омогућиле да Хабзбуршка монархија између осталог завлада и простором данашње оптшине Жабаљ.

За потребе одбране границе од Турака 1763.године формиран је Шајкашки граничарски батаљон у чији састав улази Жабаљ, а од 1769.године Чуруг и Госпођинци.  Пресељењем Срба из Темерина, тј. Старог Ђурђева, на локацију данашњег Ђурђева 1800. године и ово насеље је ушло у састав Шајкашког батаљона.

Велика народна Скупштина Срба, Буњеваца и осталих Словена одржана у Новом Саду 25. новембра 1918. донела је одлуку о присаједињењу Бачке, Баната и Барање Краљевини Србији. Учешће на тој скупштини узели су и посланици из насеља данашње жабаљске општине и то њих двадесет и пет.  Непосредно пре тога српска војска је ослободила наше крајеве, а с обзиром на то да се тих дана прославља велики православни празник посвећен светом великомученику Димитрију, наша оптина је одабрала Митровдан као свој дан.

Други Светски рат у нашој општини се завршио 22. октобра 1944. године када су наша насеља ослобиле јединице Црвене армије и Шајкашког партизанског одреда. Тај датум се прославља као дан ослобођења у Другом светском рату.

Неке од најпознатијих личности из историје наше општине су:

 

Академик Јован Туцаков, рођен у Чуругу 1905. године, професор на Фармацеутском факултету у Београду.

Уз националне академске титуле и научна признања, носилац је и почасног доктората француског универзитета, као и најзначајнијих признања француских и енглеских фармацеутских друштава.

 

 

 

Аврам Ђукић, рођен у Госпођинцима 1844. године био је генерал-интендант у Аустро-Угарској војсци.

Осим војне службе, бавио се и историјом и иза себе оставио многобројне радове који су веома значајни за проучавање прошлости нашег краја.

 

 

 

Петар Коњовић, чувени српски композитор, рођен је у Чуругу 1883. године.

Био је професор Музичке академије у  Београду, директор Загребачке опере, и управник Музиколошког института САНУ.

 

 

 

 

Лазар Пачу, један од најуспешнијих српских министара финансија у историји, рођен је у Чуругу у свештеничкој породици 1855. године.

По занимању је био лекар, али је остао упамћен по изузетно успешном вођену српских финансија у годинама које су претходиле Првом светском рату.

 

 

 

Јоаким Јаша Баков, рођен у Ђурђеву 1906. године, био је професор српског и француског језика, спортски радник и педагог, спортиста-атлетичар.

Био је југословенски рекордер у скоку с мотком више од десет година. Учествовао је на Олимпијским играма у Берлину 1936. године.

Објавио је 36 књига из области спортске педагогије.

 

 

 

 

 

 

Павле Бељански, српски дипломата и колекционар пореклом је из Госпођинаца. Он је задужио српски народ нарочито захваљујући реткој и посебној љубави према сакупљању уметничких дела.

Његова спомен-збирка, односно музејска установа која чува дела која је он сакупио налази се у Новом Саду.

Након своје смрти 1965. године, сахрањен је у порти православног храма у Госпођинцима.

 

 

Још неки подаци из друштвене, економске и културне историје насеља жабаљске општине:

  • На самом улазу у Чуруг из правца Жабља налази се археолошко налазиште ”Стари виногради”. Археолошке целине које обухвата ово налазиште припадају временском распону од бронзаног доба до XVII века. За неке епохе добијени су драгоцени нови подаци и прикупљене су богате збирке предмета.

  • Православни храм Вазнесења Господњег у Чуругу је осветио његово преосвештенство владика Платон 1862. године. Иконостас који има изузетну уметничку вредност и чурушкој цркви даје престижно место, дело је чувеног сликара Ђорђа Крстића. Данашња звона чурушког храма су се по први пут огласила на Цвети 1934. године. Велико звоно са звуком „контра Г“ на коме је рељеф Светог Ђорђа, сматра се највећим на Балкану.

  • Православни храм Светог оца Николаја у Жабљу завршен је и освећен 1835 године. Црква је зидана у барокном стилу. Иконостас је јединствен у нашим крајевима. Зидан је од полираног разнобојног вештачког камена по нацрту архитекте Светозара Ивачковића 1884. године.

  • У Ђурђеву постоје два храма, православна Црква Светог Вазнесења која је подигнута 1802. године и Грко-католички храм Рођење Пресвете Богородице изграђен 1900. године. Тај храм краси 16 новопостављених витража, који су рад свештеника Михајла Холошњаја.

  • У Госпођинцима такође постоје два храма. Православна црква Преноса моштију Светог првомученика и архиђакона Стефана је давно у прошлости била посвећена Пресветој Богородици (Великој или Малој Госпојини), па је тако и насеље добило име. Црква има четири звона која су из 1923. године.Грко-католички храм Светог архангела Михаила саграђен је 1970. године у време управљања парохијом свештеника Јулијана Хорњак-Кухара. Парохијски дом подигнут је залагањем протојереја ставрофора Јоакима Холошњаја 2000. године.

  • Рођина ветрењача је једна од некадашњих седам ветрењача у Чуругу. Направљења је у Мађарској 1843. године, где је купио неки Чуружан. Пренета је сплавом, Тисом до Чуруга. Често је мењала власнике, да би 1913. године постала власништво породице Стојшин. Данас ветрењача нема крила, али су механизам и млински камени очувани.

  • Прве школе у насељима наше општине потичу из XVIII века када се помињу и први учитељи који су заправо били православни свештеници и ђакони. Касније, током XIX века прилике у школству су се побољшале и све већи број људи је показивао интересовање за стицање образовања. На тим темељима данас у нашој општини постоји 4 основне школе, а од 1976. године и средња школа ”22. октобар” у Жабљу.

  • Данашњи Жабаљ је заправо насеље које је настало 1784. године јер се дотадашње насеље са истим именом налазило око 12 километара источније близу ушћа Јегричке у Тису. Због честих поплава његови становници су се преселили и у част хабзбуршког владара Јосифа II који је то дозволио назвали своје село Јозефсдорф. Ипак, тај назив није заживео, односно Жабаљ и данас носи своје првобитно име, а локација на којој се некада налазио зове се Стари Жабаљ.

  • Завршена је изградња пруге Нови Сад-Темерин-Жабаљ-Стари Бечеј и Нови Сад-Каћ-Тител. Тиме је и поред тога што њоме нису обухваћена сва насеља данашње општине Жабаљ значајно унапређен железнички саобраћај, а та пруга постоји и данас.

 

  • Пре Другог светског рата, наша насеља нису имала развијену индустрију, али је зато занатство било изузетно развијено. Крајем тридесетих година XX века, тј. 1939. године, у жабаљском срезу је било 349 занатлија, а у њиховим радњама билоје 97 запослених радника.