Сакрални објекти

Храм вазнесења Господњег

Храм Вазнесења Господњег у Чуругу потиче из 1858. године, јер је стари храм за време Мађарске револуције 1848. године разрушен. Цркву је осветио његово преосвештенство владика Платон 1862. године. Иконостас, који има изузетну уметничку вредност и чурушкој цркви даје престижно место, дело је чувеног сликара Ђорђа Крстића. Звона цркве су се по први пут огласила на Цвети 1934. године. Велико звоно са звуком „контра Г“, на коме је рељеф Светог Ђорђа, сматра се највећим на Балкану.

Храм Светог Николаја

Црпна станица Жабаљ – из 1898. године, атрактивна стара пумпа са високим димњаком подсећа на напоре које су људи чинили деценијама бранећи обрадиву земљу, салаше и село од набујале реке. Последњим регулацијама Јегричка је укључена у велики Хидросистем ДТД, чиме је изгубила особине природног тока, тако да је данас већим делом каналисана, у склопу поменутог система.

Црква Светог Вазнесења

Црква Светог Вазнесења у Ђурђеву је подигнута 1802. Године, а страдала је као и други храмови 1848. године. Иконостас је насликао Павле Симић 1859. године, а сачувани с трон Пресвете Богородице и Архијерејски трон. Стари иконостас Павла Симића црквена општина је 1810. године уступила јеромонаху манастира Житомислића, Симеону Ђаковићу. Постојећи иконостас израдио је Јосиф Нукић, столар из Новог Сада, 1911. године. Већину икона живописао је Јован Кешански. Храм поседује вредне богослужбене књиге „Меч духовни“, штампан у Кијевско-печерској лаври 1666. године, што значи да је књига стара готово три и по века, затим „Зборник“ различитих поучних проповеди, штампан у Москви 1760. године и „Минеј“ за месец септембар штампан у Москви 1724. године.

Црква Пренос моштију Светог првомученика и архиђакона Стефана

Црква Пренос моштију Светог првомученика и архиђакона Стефана у Госпођинцима је давно у прошлости била посвећена Пресветој Богородици (Великој или Малој Госпојини), па је тако и насеље добило име. Храм је обновљен након Буне из 1848. године у класицистичком, бидермајер стилу. Иконостас је у богатој еклектичарској резбарији рад Јохана Кистнера, израђен је између 1860. и 1870. године. Позлату је радио бечки мајстор Топфер истих година. Никола Алексић осликао је иконе 1855/56. али радио је извесне измене и поправке и седамдесетих година деветнаестог века.

Гркокатолички храм Рођења Пресвете Богородице

Гркокатолички храм Рођења Пресвете Богородице у Ђурђеву– градња језапочета у пролеће 1900. године, а крајем исте године на дан Светог Михајла храм је освећен. Иконостас је постављен пар година касније, али није познато ко је аутор икона. Постоји само податак да су иконе рађене у Словачкој. Осликавање интеријера обављено је 1914. године од стране новосадског сликара А. Ходовањија, а обновљено је руком Василија Ујфулашија, пореклом из овог места. Храм краси 16 новопостављених витража, који су рад свештеника Михајла Холошњаја.

Гркокатолички храм Светог архангела Михаила

Грко-католички храм Светог архангела Михаила у Госпођинцима саграђен је 1970. године у време управљања парохијом свештеника Јулијана Хорњак-Кухара. Парохијски дом подигнут је залагањем протојереја ставрофора Јоакима Холошњаја 2000. године. Најзначајније културно добро парохије представља „Напристолно Јеванђеље“ из прве на овим просторима, 1752. године саграђене, гркокатоличке цркве брвнаре Светог чудотворца мир-ликијског Николаја у Руском Крстуру.

Црква Снежне Госпе

Гркокатолички храм Рођења Пресвете Богородице у Ђурђеву– градња језапочета у пролеће 1900. године, а крајем исте године на дан Светог Михајла храм је освећен. Иконостас је постављен пар година касније, али није познато ко је аутор икона. Постоји само податак да су иконе рађене у Словачкој. Осликавање интеријера обављено је 1914. године од стране новосадског сликара А. Ходовањија, а обновљено је руком Василија Ујфулашија, пореклом из овог места. Храм краси 16 новопостављених витража, који су рад свештеника Михајла Холошњаја.